Putovanja

Данас смо већи део дана провели у покрету. Претходно вече смо питали неког лика да нам нађе вилу, а он рекао да ће се распитати и јавити се сутра. Кад смо завршили доручак, дали су нам поруку да нас је звао па смо се чули и договорили да око 4 одемо и погледамо тај неки апартман. Лиам и ја смо се пресвукли у купаће и отишли до плаже. Лиам је затрпавао своје ноге песком, док су мене у плићаку грицкале неке чудне, беле бубокрабице. После смо отишли до базена и мало седели на барским столицама у води, прскали се, потапали, израњали, брботали и проводили сами време заједно, као раније кад је он имао маму само за себе.

Лепо су нам средили собу данас

Вежбају на стомаку 😀

Од како смо дошли, нисмо баш имали времена за самостално купање у мору, те сам ја одлучила да се то јутро пробудим у 6:30 и мало прошетам са мојим новим дечком Марком, а након тога се потопим и запливам заједно са мојим дредовима.

Пецарош

Јутро је било прекрасно, није било још увек вруће, а сунце је почело да израња из мора. Људи су унајвеће џогирали, шетали, возили бајс поред мора – сви они преко 50 година. Они млађу спавају неких 20ак километара од овог места, тамо где су журке, музика, сурфери, сурферке и лудило целе ноћи.

Ко каже да је влажно?

План’н’н

Цимерићи ће знати како се ови силни цветови зову 🙂

Добро, знам и ја да је то локвањ

Леп цвет са окамењеном тетом

Још један леп цвет

Омиљена боја – шарена

Данас смо се усудили да одемо и на другу страну плаже.

Сви у тону

Интересантно 🙂

Прво смо клопали у тајландском ресторану поред пута и одлучили да то дефинитивно мора да нам буде нека од следећих дестинација искључиво због клопе. Волим кокос у храни, мњам.

Чорбица од печурака са кокосом

А и храну у кокосу.

Кари у кокосу

А након тога смо пуних стомака ноншалантно прошпартали Хајатом и изашли на плажу. Изгледа велелепно и раскошно, али су цене јако високе. Примера ради, обичан цеђени/блендирани сок од ананаса у обичном ресторанчићу порет пута кошта до 100 динара. У мало бољем на плажи је 200, а у Хајату 500. А ананас је овде смешно јефтин. Беспотребно набуџене цене само да би Парис Хајат била обучена по последњем крику моде. 😀

Плажа код Хајата

Зврк

Морнар Попај са мајицом боје спанаћа

Не знам како то код други људи функционише, али ми редовно негде јуримо, журимо и никада ништа не стигнемо. Тако је некако било и данас, мада јесмо свашта успели да одрадимо. У ствари не стижемо ништа да урадимо зато што постављамо нереалне циљеве и наравно, мислимо да је километар краћи но што јесте, а дан дужи (поготово кад устанемо у 10).

У сваком случају, управо сам рекла кад смо устали и могу да кажем да су нас сироти људи звали да нас питају да ли ћемо да доручкујемо јер је крај доручку био пре 15мин, а онда смо отечени од спавања јурили пржена јаја по тањиру и сипали со на тост као за текилу. Како је било паклено вруће, ја сам се са Еваном вратила кући да наставимо да дремамо, а Влада са Лиамом отишао да пробају да уђу у тај сташни базен. Како су ми касније препричали, прво су се мало прскали, па силазили степеник по степеник и онда је Лиам схватио шта је то и одушевљено прскао седећи на степеници од базена.

Кум Андре је отишао јутрос око 6, а ми наставили још да спавамо до 10, 11. Кад смо се пробудили, брзински се спаковали, поздравили и кренули ка нашој новој кући. Сместили се, отарасили се кола и таман је било време за поподневну дремку коју сам ја искористила да се купам у новом базену. Овде је вода, благо речено, топла. Мислим да је температура напољу нижа него у води, али мени јако прија. Oво место је душу дало за нас родитеље и пензионере, па нема бојазни да је гужва или да је нешто, негде заузето. Базен увек празан, пензионери се прже и читају, тихи су и не праве гужву, лежаљке на плажи празне, пешкира колико волиш. А још и празнини доприноси чињеница да сада, тренутно није сезона, што у преводу значи да је монсунски период, што у преводу значи да је могуће да киша чешће пада, али на срећу још увек није одлучила да се покаже у пуној снази.

Размиљшала сам данас шта бих могла да пишем јер нам је дан био баш леп, миран и тотално неузбудљив, па реко’ да упоредим Шри Ланку са Балијем јер видим да вас то баш интересује :).

Овде смо тек пар дана, те не могу засигурно да тврдим да су ствари које будем набрајала истините, али је то неко моје прво запажање.

Обе су острвске и мале земље, јасно, те у обема земљама некако имате так близак осећај са становништвом, повезаност. Све је мирније, сталоженије и јасније него негде у некој Индији рецимо. Зато су такве дестинације и створене за путовања са децом. Увидели смо да је заиста истина да људи са Балија обожавају децу. Иако смо тек други дан данас били на плажи, оба пута су нам девојке из кафића/ресторана узеле Евана кад је почео да кењка и носиле га, певале му, засмејавале га и играле се са њим, а ми на миру јели (колико је то могуће са Лиамом који покушава да се попне на сто и направи кулу од сланика, биберника, флашице са чили сосом и флашице са водом.

Уместо текста, данас фотографије саме причају причу 🙂

Назире се 🙂

Мој нови омиљени фићка

Аждаха вреба

Блендирани манго

Усплахирено јање се плаши и песка

Ова беба личи на моју

Неко за пићенце?

Враголан

Пази кактусссс

Романт'ka

Драматично

Море и планине

Шта друго него дрво на плажи

Песак и песак и море и песак

Пре спавања

Претходно вече нам је кум Андре предложио да одемо на екскурзију до неке планине и вулкана и да обиђемо разна места успут и то је на моменат звучало фино док нисмо сазнали да је на планини између 10 и 15 степени и да ћемо морати да вадимо нашу зимску одећу из корпе за прљав веш и да ћемо бити у колима миниму 3 сата на тамо и још толико назад. Иако би јако желели све то да обиђемо и видимо, мислили смо да је рано и да ћемо имати времена касније, када се мало уходамо и зато смо се прећутно успавали, а они прећутно сами отишли у обилазак.

Комодо Владо