Njuhova priča

Beba, Foto priča, Njuhova priča

Strašan Dušan

August 29, 2014

Bio jednom jedan Dušan…
Kakav Dušan?
Strašan Dušan,
namršten, ali poslušan!

Strašno, strašno!

Išao je na četiri noge,
gledao je na dva plava oka,
slušao je na četiri uva…

Strašno, strašno!

Ne pitajte šta je jeo.
Taj je jeo šta je hteo
– kamion ceo
i knjige jedan deo!

Strašno, strašno!

Zubi oštri, pogled ozbiljan,
često zamišljen i vrlo znatiželjan!

Strašno, strašno!

Dok ga Tamara
jednog dana
nije kamerom nasmejanog zabeležila.

Neodoljivo, neodoljivo!

Pretpostavljam da svi prepoznajete o kojoj se pesmi u originalu radi, ali ne znam da li ste prepoznali Dušanovu mamu. Ona je jedna interesantna, druželjubiva, zanimljiva mlada dama koja piše i vodi još interesantniji blog o roditeljstvu koji se zove Čarapice. Iako je Dušan ovog puta bio bosonog, dogovorile smo se da ćemo se još koji put družiti, pa ga možda sledeći put budem videla i sa čarapicama :).

...
Pročitajte ceo tekst

Foto priča, Njuhova priča

Nove godine za stare

December 31, 2013

Čovek je društveno biće. Ja sam čovek. Ja sam društveno biće.
Teško mi je bilo da priznam to sebi, pogotovo kada sam imala nepunih 15 ili 16 i mislila da sam sama, jedina na svetu, sebi dovoljna. Deceniju kasnije, nakon trogodišnje izolacije usled uzgajanja mladunčadi, svaki kontakt sa odraslim osobama mi ulepšava dan i tako je i ostalo do danas. Ako upoznam neku novu, interesantnu i inspirativnu osobu, makar pre toga sedela i dangubila, taj dan je za mene uspešan i ispunjen. A posebno cenim ona spontana, iznenadna i neplanirana poznanstva koja ti prevrnu život naopačke.

...
Pročitajte ceo tekst

Beba, Foto priča, Njuhova priča, Porođaj

Rađanje porodice

October 4, 2013

“Bebac je odlučio da se rodi, izgleda. Čujemo se kad ustaneš…”.
I tom porukom je počeo moj dan. Osvanula je sreda, 17. jul 2013. godine.
Par sati kasnije, bila sam u Novom Sadu. Srce mi je lupalo kao ludo. Išla sam da fotografišem porođaj.

Danijela i ja smo se upoznale na obuci za dule. Kažu da se slični ljudi privlače i ja verujem u to. Nismo imale puno vremena za ćaskanje, ali mi je brzo postala jako draga. Možda je presudan momenat bila i vežba u kojoj smo se nas dve gledale u oči i imale zadatak da slušamo jedna drugu o razlozima zbog kojih želimo da postanemo dule. Ja se ne sećam koji je moj tada bio razlog, ali se sećam da sam iz njenih očiju čitala mirnoću, staloženost, razumevanje, ljubav i sigurnost.
Šta je dula, najbolje je opisala naša drugarica, dula Nataša u njenom tekstu o pratilji porodilje otvorenog srca.

...
Pročitajte ceo tekst

Foto priča, Njuhova priča, Razmišljanja

Њена прича – Ана

August 19, 2013

Она воли да кува, а воли и да подели оно што је скувала са вољеним особама. Воли животиње и воли да чита. Воли двориште, воли слободу, воли море и морску храну. Она воли воду, воли сунце и воли лето.

Она воли и да шије. Воли да, својим умећем, другима оствари модне жеље. Воли да креира, да буде креативна, да ствара и инспирише.
Воли Нови Сад и воли да кува зимницу.

Воли своју децу, своју кућу и све успомене које је везују за њу. Она мора да прода своју кућу јер је постала превелика од кад су деца отишла из ње својим путем.
Она воли да машта о новој кући, мањој и дворишту за њу и све њене животиње.

...
Pročitajte ceo tekst

Foto priča, Njuhova priča

Мирјана и Пеђа

August 10, 2012

Тог петка, у јулу месецу 2012. године, спаковали су све ствари и децу, сели у ауто и запутили се ка њиховом новом дому, старој кући од блата у селу Врмџа, надомак Сокобање. План је да оспособе кућу за живот и да се врате природи.

Након 18 дана, отишли смо да их посетимо и атмосферу најбоље преносимо фотографијама :).