Дан 2, 3..
Не знам који је дан, не знам који је датум, која временска зона нити колико је времена прошло од кад смо последњи пут били негде, на земљи. Него, да почнемо од јутра у Истанбулу.
Лиам, наш неснузљиви дечко је устао око 9, што је било једнако добитку на лотоу обзиром да некад уме да се пробуди и у 6. Брзо смо се попели на последњи спрат хотела како би доручковали и уживали у погледу. Уживали смо и у једном и у другом, брзо се спаковали и кренули у шопинг. Имали смо само пар сати да нађемо неку посебну врсту екстерног хард диска и још неке џиџабиџе.
На првом месту није било харда, па смо отишли на друго место. На том другом га исто није било, па су нас послали на треће. На трећем су рекли да је на четвртом, али смо тада схватили да нам се лет приближио и да нећемо стићи све да обиђемо, те смо се директ запутили ка аеродрому – у сред шпица.