Дан 20
Иако нам је кућа у џунгли, на путу поред шпартају целог дана тук-тукаџије са својим тук-туковима, продавци лутрије, путујуће пијаце, разни мотористи и комбисти, пешаци, пси, краве. Јутрос су шетали продавци намештаја, а на глави носили цео сет столица и стола за башту.
Цена је 14500, што је око 100еур. Ручни рад, столице су плели његов син и ћерка. Након што смо обавили своје јутарње послове у кући, крећемо ка плажи да проверимо да ли је екипа од јучерашње неславне акције добро. Успут помно посматрамо како се мршави грађанин ове џунгла-земље са лакоћом пење на кокос и скида плодове и суве гране.
Открили смо и место где праве не љуте, слане крофне са перушкама (лишће младог лука).
Поздрављамо се са друштвом и присуствујемо извлачењу катамарана на обалу.
После на клопу у онај ресторанчић где свако наручује различиту клопу, а Оливер добија ајкулу са пиринечем, ако је веровати конобару.
Залазак сунца је и данас фантастичан.
Разлога за славље увек има, па одлучујемо да одемо по гајбу пива у локални ”Wines store”. Овде су стаклене флаше пива од 0.625мл и у гајбу стаје 12 флаша.
На путу до куће свраћамо у “Roti No1” где наручујемо слатке ротије са сладоледом одозго.
Срећемо и Милицу која је јако гладна па наручује 5 ротија одједном 🙂
Како то локални обичаји налажу, жене су пола пута носиле гајбу.
Кажу да алкохол не треба пити вече пре роњења, али какви би ми то Срби били када би поштовали правила. Сва срећа па су рибице отпорне на лош, алкохолни задах.
jedva chekam slichkice sa ronjenja
pozz za svo troje