Дан 2

Данашњи дан нам је протекао дивно, као један лењ, пролећни дан у Истанбулу. Осим чињенице да је било +14 степени, да је Лиам био одлично расположен и да смо стигли све планирано да урадимо, дан смо искористили и за дружење са другаром Капланом.

Но да почнемо из почетка.

Буђење, доручак, одушевљење Лиамовим зевањем испред кашичице пуне каше, лутање по околини. Прва станица нам је, наравно, био базар. То је једно магично место, пуно разноразних пријатних мириса, препуно боја и чудних облика.

Интересантно је како Турци воде рачуна о приказивању и распореду ствари које продају. Углавном је све лепо поређано, у истом реду, окренуто на исту страну, сврстано по бојама или другим категоријама. Тако се опходе и према храни. Воде рачуна о декорацији, о бојама (шаргарепа остане наранџаста и после кувања), не мешају пуно укуса и труде се да на најбољи начин привуку купце. И да, јако су вредни. Нон стоп нешто брискају, чисте, мажу, лицјаку…

Имали смо окривни план да пронађемо качкет Лиаму и металне алке мени. Ко је упућен зна да сам их тражила у Београду безуспешно. Успут смо пазарили глупости и ситнице типа пуњач за мобилни којег смо заборавили да понесемо, дрвену кашику за мед, кахву за другаре који кризирају без ње на Ланки :), маску за мобилни итд. Пред сам крај реда базара где углавном продају турци који слабо, ако уопште причају енглески, угледах сјајне, округле, металне алке, које висе и само мене чекају. Срећу када сам их угледала не могу да опишем :). Па сам се спетљала, нисам знала шта да кажем. Узела их у руке, гледам их, окрећем и хтела бих све да их купим. Свих обима и дебима (дебљине). Одлучим се за две врсте и са осмехом сачеках да ми их чика брка упакује у новински папир. Када су биле у мојим рукама и у следећем моменту у корпи Лиамових колица, могли смо да напустим базар и наставимо са другим активностима.

Како је од доручка доста прошло, закључујемо да би могли опет Лиаму да пробамо да дамо да клопа кашицу. Иначе је почео да једе кашице тек прошле недеље, па се и ми и они привикавамо полако на чињеницу да он постаје дечко. Седамо испод моста, окренути сунчаној страни, у лејзи бегове, хранимо Лиама и чекамо чај који нам никада неће стићи. Када је Лиам појео све што му је било намењено, устајемо и одлазимо без попијеног чаја, а конобар нас поздравља и не објашњава зашто нисмо добили чај. Ваљда смо сви били збуњени.

Одлучујемо да је време за одлазак у хотел како би се на време спаковали да кренемо ка Таксим скверу. Договорили смо се са другаром Капланом да се нађемо тамо. Успут свраћамо до једне од милион посластичара на неке слаткише и салеп. Од шећерног шока се још увек нисмо опоравили, а ја половину мог колачића од кокоса који је у кесици поред, немам намеру ни да погледам, камоли поједем.

После кратке припреме, упадамо у кола и крећемо у авантуру звану ”вожња по Истанбулу”. Кола долазе из свих могућих и немогућих праваца. Из леве у десну, из десне у леву траку, вози се брзо и маневрише се још брже. Влада се ту фино уклопио и закључио да је спреман за вожњу по Каиру :). Неки стари ауто – додаје он. И неке старе људе у старом ауту – додајем ја.

Наћи паркинг и није тако једноставно како је изгледало. Центар је пун неких квази паркинг места где су аутомобили паркирани као сардине, а очекује се да кључеве оставимо код неког баје да он може да помери сваки ауто када неки из ћошка хоће да  извезе свој ауто. Ем што све то звучи много шупље, ем што траже богатство по сату. Успевамо да нађемо неки нормалан, где нема стискавца и одлазимо да се напокон нађемо са другаром. Он нас води на чај и колачиће. Колачићи су одлични мада нас подсећају на неславну, слатку авантуру од раније. Иза нас су каменчићи са именима, па користим прилику да се допишемо :). Ко буде ишао следећи у Истанбул, нек погледа да ли и даље стоји на свом месту 🙂

После 2 шоље чаја и 3 колачића разговора, поздрављамо се са другаром и крећемо у хотел.

Сутра у 7 устајемо, у 11:20 нам је лет. Треба још препаковати ствари, спаковати чизме и зимске јакне у кола, упаковати колица у оне лепљиве кесе, поздравити се са Турском и полако запловити ка топлијим крајевима. Мах мах

Остале фотографије погледати на пикаси