Дан 22
Цимерићи су од узбуђења са роњења претходног дана, цело данашње јутро преспавали. И ми би вероватно да немамо нашег малог петла будилника који нас уредно свако јутро буди.
Кад смо већ будни, ред је и да нешто корисно радимо. Нисмо користили кухињу колико смо желели па смо у то име отишли на пијацу да купимо намирнице.
На путу до пијаце наилазимо на крајње интересантан знак на коме јасно пише шта је ред чинити.
Јасно написано
Пијаца је удаљена којих 45мин хода, али се напор исплатио када смо видели да смо случајно погодили пијачни дан. Лудило, шаренило, вика, дрека, гужва. Али не довољна да надгласају Лиама. Спава му се, али сваки пут пре него што заспи отплаче своју партију као да жали што мора да пропусти делић атмосфере.
Коме треба цедиљка?
Пијаца у Хикадуви
На брзину, колико је то могуће, пролазим пијацом док Влада и Лиам возе труцкаве кругове око пијаце, и купујем кромпир, тикву, шаргарепу, окру, манго, ананас, кокос, парадајз и којешта још. Куповање је био заиста доживљај, што због избора намирница, што због нервирања и ценкања, јер наравно, није иста цена за мене и за локалног чику поред мене. Не би мене бринуло да ми из прве одвали већу цену, него га ја питам, од мало ћути, онда промумла коју са комшијом продавцем поред и смејући се ми каже нову цену. Или рецимо када око нечег другог желе да ме преваре, а они крену да шапућу на њиховом језику. Није довољно што их не разумем, него још и мисле да ће шапатом још боље да сакрију своју превару.
Неко за манго?
Она је јела превише манга
Тако смо хтели и рибу да купимо, али смо брзо одустали после њиховог домуђавања и смешкања.
Риба
Док смо ми завршили сву куповину и стигли назад до нашег скретања, постали смо гладни, а знали да нећемо стићи тако брзо да направимо клопу, па смо свратили на супицу.
Супица
Нешто радимо
Поподне је падала киша, па нисмо излазили из куће, све до вечери када смо осетили диван мирис свеже печених колача. Открили смо пекару која је само две куће од нас. Фабрика хлеба и колача. Ивана и ја прво одлазимо по туру и купујемо мафине и још пар неких сувкастих, топлих колача, а сазнајемо да ће свеж хлеб за 2 сата па навијамо сат да се сетимо и одемо, ако пре тога не осетимо мирис.
Колачи
Свака кућа у Шри Ланки има отворен простор између крова и зида где улази свеж ваздух заједно са свежим комарцима, али и мирисом свежег хлеба.
Били су тачни са проценом, хлеб је био готов у 22:30. Купујемо још неке печене ђаконије и све то таманимо кући са соја сосом и парадајзом.
Тек извађен из рерне
Одушевљење
Хигијена на нивоу
Још и још и још
И Лиаму се допао хлеб које смо купиле. Кад већ нисмо могле да умесимо, барем можемо у сред ноћи да га купимо.
Укусна корица
Ако киша настави да пада, барем знамо да је пекара ту, за нас, да нас храни, тови и гоји. А дијета…кад дођемо кући. Ко је још чуо да се у Азији губе килограми.
