Кум Андре је отишао јутрос око 6, а ми наставили још да спавамо до 10, 11. Кад смо се пробудили, брзински се спаковали, поздравили и кренули ка нашој новој кући. Сместили се, отарасили се кола и таман је било време за поподневну дремку коју сам ја искористила да се купам у новом базену. Овде је вода, благо речено, топла. Мислим да је температура напољу нижа него у води, али мени јако прија. Oво место је душу дало за нас родитеље и пензионере, па нема бојазни да је гужва или да је нешто, негде заузето. Базен увек празан, пензионери се прже и читају, тихи су и не праве гужву, лежаљке на плажи празне, пешкира колико волиш. А још и празнини доприноси чињеница да сада, тренутно није сезона, што у преводу значи да је монсунски период, што у преводу значи да је могуће да киша чешће пада, али на срећу још увек није одлучила да се покаже у пуној снази.
Зенба
Расли, расли, па порасли
Смештај нам је прилично једноставан, и у поређењу са вилом смешан. Тричавих петнаестак квадрата са терасицом, за веће паре, али нас барем тера да више будемо напољу и да устајемо ујутру за доручак. Комплекс тих кућица и соба за издавање је огроман, па нам треба пар минута да се догегамо до плаже иако је то одмах ту, на плажи. Двориште је, најблаже речено, фасцинантно. Толико дрвећа, зеленила, камених фигурица – као сама мини џунгла.
Поглед из собе
Поглед из дворишта на кућицу
Једино што мало смета (мени барем 🙂 ) је тај неки освеживач који прска повремено и који мирише (да не кажем смрди) јако чудно. Жалила сам и питала да ли могу да га замене, али кажу имају само тај, један мирис. Једина опција је да отворимо врата од купатила, па да вентилатор одатле вуче мирис напоље. Видећемо колико ће то фунционисати или ћемо се попети некако да га искључимо скроз.
Смешко
Пута ка плажи
Исто то двориште
Јасно пише
Лавиринт
Ово су праве бодље
Интересантна пузавица
Кад су се деца пробудила, кренули смо у лов на ручковечеру и шетали по том шеталишту поред плаже и то је то :). Клопали, шетали се, клопали, пили сокове, јели воћне салате… Баш као на неком летовању 🙂
Шарена пловила
Мало ближе
Кад једна није довољна
Опет то драматично небо
Нова година?
Све постане магично кад упале светла
Већ око 8, 9, деца су постала нервозна па смо се убрзали ка кући на купање. Брзински смо их тушнули, изљубили их,и ставили да спавају, а ми изашли испред, на терасицу да срчемо вајрлес. И у једном моменту чујемо шушкање, али мислимо комшије. И тако десетак минута, након којих ипак одлучујем да видим шта се дешава у соби. Улазим, а Лиам брже боље ставља неку кесицу на велики кревет и леже у свој мали креветић и као жмури, спава. Цела соба мирише на нека миришљава уља. Отварам кесицу и видим да је унутра кутијица фитобалма (природни гел за мазање груди, леђа и носића за олакшавање отежаног дисања у случају прехладе). Одврћем поклопац са кутијице, а она скроз празна. Пипам Лиама, а он масан да маснији не може бити. ЦЕО се намазао фитобалмом. И ноге и руке и косу и лице и мало кревет и јастук и постељину. 😀 И још се прави блесав, све гледа и као да се чуди одакле ли та маст по њему 😀
Сигурно је чуо да се мени не свиђа освеживач па је хтео да ми учини услугу и намирише собу есенцијалним уљима Сребрног Бора, Јеле, Мирте у комбинацији са Бадемовим и Рицинусовим уљем (сад сам прочитала на сајту чега све има :D). Платина мамина 😀
А сутра ћемо пробати да га окупамо у базену. До сутра, када ћемо видети да ли нам је успело или не 🙂
