Дивно је било спавање у новој кућици, чак толико дивно да смо Еван и ја преспавали доручак који је, по причи мојих укућана био ф е н о м е н а л а н. ”Али имају и свој eggs station”.
Док су ми све то лепо описали и средили утиске са доручка, већ је дошла следећа тура за дечији спавањац и ја сам добила прилику да се напокон окупам у мору. Чим су деца заспала, кум(а) и ја смо трком улетели у слани бућкуриш и мало се играли, пливали, гњурали, испробавали салинитет воде. Кад смо све то одрадили са морем, онда смо се преселили у базен па све ту поновили. А онда, као врхунац приче, успела сам и да легнем на ЛЕЖАЉКУ и дремам на сунцу чак 5 минута. То је невероватан луксуз и ја сам захвална својој породици, пријатељима, месецу, венери и целом свемиру 😀 Од кад имамо децу, са сетом гледам те људе који ноншалантно леже у удобним лежаљкама и читају књиге, као да немају двоје мале деце од којих једно ради на дурасел батерије. А иначе уопште не волим излежавања по сунцу – то је досадно, неинспиративно и крајње непотребно. Е па пријала ми је та досада 🙂
Лежаљке код мини базена су крајње неинспиративне
Будила се деца, а ми сковали план да ћемо прво ићи на ручак, а онда полако пешице до оног места где праве фамозне банане у кокосу, са карамелом и сладоледом од ваниле.
Је л сам сладак?
Нико га није учио да се овако ужива 🙂
Слојеви
Брод у даљини је олупина која се насукала пре више од годину дана и тако стоји ту и даље.
Чудна ”ствар” на небу
Ко би овако?
Шта фор рент?
Уживанција
Баја са црвеним сатом
Лепотица 🙂
Тако је и било и за 3, 4 сата смо били у том кафићу. Момци су наручили пинаколаде, а ја моју пинаколаду НО – тако се зове безалкохолна :).
Пинаколада сервирана у кокосу
Играли смо се у песку, још мало јели, ћаскали и било нам је баш пријатно. Супер је имати кум(у) са нама. Јесте да понекад делује као да имамо још једно дете, али барем то дете може да трчи за овим мањим дететом који жели да побегне по сваку цену :).
А ногица? 😀
После дезерта и боравка на плажи по мраку, пакујемо се и одлазимо на главни пут са идејом да узмемо неки такси до куће, али пре тога идемо до великог супермаркета по мини набавку. Улазимо, шопингујемо есенцијалне ствари за живот, излазимо и у том моменту се дешава једна тотално филмска сцена.
Стојимо поред базена са рибицама (у супермаркету) који служи да у њега ставите ноге, а рибице да вам поручкају све мртве ћелије са њих. И одраде педикир – http://en.wikipedia.org/wiki/Doctor_fish
Гледамо и коментаришемо. У том моменту нестаје струја. ЦЕО супермаркет у мраку, а девојке у вриску. Појављује се светло поново, поред нас човек, пита за цену ”третмана рибицама” и почиње да прича, на течном српском:
”Хеј људи, је л се ви купате овде уопште? Море је безвезе, морате ићи на друга места, до других плажа. Мене су зезнули кад су ми рекли да је овде добро. Постоје дивне пешчане плаже са белим песком и плавим морем само 20км одавде. Да ли су велики таласи? Мало већи, али је дивно и много лепше него овде. Имате ауто? Узмите ауто и идите видите. Ја сам изнајмио ауто за 10 долара по дану, наш’o неког бају на пијаци, укупно 18 дана. Ја волим да сам у покрету. И ви? Аха, да, ви имате децу, мало је теже. Идите у Куту и Нуса Дуу. Одох сада. Здраво”
И то је било све. Човек је само издекламовао своје и отишао. Прескочио је погледе изненађења, питања ”Одакле ви овде?”, упознавање. Само се појавио, испричао своје, отишао и оставио нас, али без драматичног нестанка струје и вриске широм супермаркета. Погледали смо се, упитно разгорачили очи, немо се питали шта се то управо десило, покупили кесе и изашли напоље.
Кући смо пробали змајево воће купљено у супермаркету за 200 динџи (3 комада).
Dragon fruit
Изгледа феноменално, али му је укус прилично благ. Текстуре је између кивија и лубенице, али није тако водено, слаткасто је и није кисело. Једе се (или смо барем ми тако јели) тако што се кашиком дуби. И сад сам вам лепо све објаснила па нема потребе да га пробате.
А ја сад одох да издубим и другу половину. Пријатно 🙂
