Данас смо већи део дана провели у покрету. Претходно вече смо питали неког лика да нам нађе вилу, а он рекао да ће се распитати и јавити се сутра. Кад смо завршили доручак, дали су нам поруку да нас је звао па смо се чули и договорили да око 4 одемо и погледамо тај неки апартман. Лиам и ја смо се пресвукли у купаће и отишли до плаже. Лиам је затрпавао своје ноге песком, док су мене у плићаку грицкале неке чудне, беле бубокрабице. После смо отишли до базена и мало седели на барским столицама у води, прскали се, потапали, израњали, брботали и проводили сами време заједно, као раније кад је он имао маму само за себе.
Брзо је прошло време и већ нас је лик звао и рекао да нас чека испред хотела. На брзака смо се спаковали, понели Лиаму колица, бебу у носиљку и улетели у ауто. Апартмани су од садашњих бунгалова били удаљени 2, 3 километара, али је то и даље био исти град и иста плажа, чак је све изгледало некако живље – продавнице, људи, ресторани. Баја који издаје виле је био коректан лик, показао нам апартмане који нису били лоши, али нису вредели паре које је тражио и нисмо нешто били импресионирани. Поздравили смо се са ликом и бајом и замолили да нас оставе у главној улици, а ми ћемо плажом корак по корак назад до куће. Ходамо путићем до плаже и са десне стране видимо таблу за неки леп смештај. Улазимо унутра и питамо за две собе, они узимају кључ и воде нас до смештаја. То је ушушкана кућица са клупицама испред, улази се у дневну собу опремљену финим намештајем која је спојена са кухињом, а са десне и леве стране по једна спаваћа соба. Истог момента смо се заљубили у цео станчић и одлучили да ћемо га резервисати одмах за сутра. Лиаму се јако допао базен да смо га једва одвукли од лоптица које је бацао. Плаћамо депозит и шетамо плажом назад ка смештају. Како сам ја носила Евана у носиљци, данас немамо ни једну једину фотографију осим дотичног господина Њега сам морала некако да уфоткам, макар зубима држала фотоапарат
Лепо смо прошетали, ставили куму Немањи чоколадицу на јастук да кад дође у 3 ујутру може да се заслади и отишли на спавање без паковања. То ћемо сутра… има времена