Данас смо се усудили да одемо и на другу страну плаже.
Прво смо клопали у тајландском ресторану поред пута и одлучили да то дефинитивно мора да нам буде нека од следећих дестинација искључиво због клопе. Волим кокос у храни, мњам.
А и храну у кокосу.
А након тога смо пуних стомака ноншалантно прошпартали Хајатом и изашли на плажу. Изгледа велелепно и раскошно, али су цене јако високе. Примера ради, обичан цеђени/блендирани сок од ананаса у обичном ресторанчићу порет пута кошта до 100 динара. У мало бољем на плажи је 200, а у Хајату 500. А ананас је овде смешно јефтин. Беспотребно набуџене цене само да би Парис Хајат била обучена по последњем крику моде. 😀
У повраку смо свратили до варунга што представља њихов, локални ресторанчић са локалном клопом и локалним ценама. Попили по сокић, освежили се и отишли на спавање. Лаку ноћ.