Дан 12 – Цветни дан за шишање

Од како смо дошли, нисмо баш имали времена за самостално купање у мору, те сам ја одлучила да се то јутро пробудим у 6:30 и мало прошетам са мојим новим дечком Марком, а након тога се потопим и запливам заједно са мојим дредовима.

Јутро је било прекрасно, није било још увек вруће, а сунце је почело да израња из мора. Људи су унајвеће џогирали, шетали, возили бајс поред мора – сви они преко 50 година. Они млађу спавају неких 20ак километара од овог места, тамо где су журке, музика, сурфери, сурферке и лудило целе ноћи.

Док смо Марк и ја бележили сваки интересантан моменат, време је пролазило и негде око 7:15 сам одлучила да га однесем кући (иако је велик и даље сам крупнија од њега), а ја се напокон окупам у мору.

Међутим, у соби ме дочекује бесан муж са уплаканом децом. Није био бесан због њега, Марка, не, он нам је као нови члан породице, већ зато што су га пробудила уплакана деца. Беба јуниор је гладан, а тата нема оно што му треба. Заправо има и то пар, али…хм.

Кад смо смирили ситуацију, одлазимо на доручак где нам девојке које раде у кухињи конфискују бебу и питају да ли могу да га нахране. Кад сам рекла да он још увек нема 4 месеца, мало су се збунилe, али и даље нудиле да му направе кашицу.
После доручка се враћамо кући по адресу неког смештаја који смо хтели да погледамо. Како нам се придружује још један путник-намерник за који дан, требаће нам већи смештај, па смо хтели да изнајмимо или вилу или неки апартман или другачије, пространије собе. Док смо проверили маилове, уписали адресу, нахранили бебу јуниора, брзински сам ухватила прилику и Лиама ошишала.

То му је било прво шишање од рођења и није било ни мало лако. Не због њега, он је био супер, гледао цртани и играо се са абалажом од маказа. Због мене. Половину шишања сам ридала (у себи) и лила сузе (у себи), а остатак га јурила кад је покушавао да се одшета.

Тежак је то моменат за мајку, шишање бебеће косе. То је косица са којом се родио, која је од почетка његовог зачећа расла са њим и сад је одједном сву расута по трави у неком дворишту на Балију. Јако тужно, али је морало некад да се деси, а сада је био баш прави моменат јер се знојио и било му је вруће испод мале бебеће чумице.

Када сам га након шишања видела и помазила по главици малој, меканој, брзо сам се заљубила у нову фризуру и преболела све шта се пре тога десило. Сад је изгледао као прави мали дечкић :).

Након шишања и туширања и скидања мини длакица са гардеробе, кренули смо по највећој врућини да тражимо смештај. Обишли смо сигурно једно 5, 6 што хотела, што бунгалова и сви су били фини, али ни један импресиван. Заправо, тај први чију смо адресу имали јесте био јако леп и интересантан, али је пут до њега врло квргав и јааако је тешко гурати колица. Иначе је супер.

Одлуку о томе где ћемо се и да ли селити смо оставили за касније и отишли на ручак. Наручили смо грилованог снепера и веееелику пицу, а добили великог снепера и минијатурну пицицу.

Лиам се опет играо са сланицима и биберницима и чачкалицима, а ми покушавали све нас да нахранимо. После смо опет прошетали главном улицом и гледали табле за смештај. Свидео нам се опис и фотке неких павиљона па смо ушли да проверимо. Дугачак пролаз је водио до неких врата која нисмо могли да отворимо док нам човек изнутра није гестикулацијом показао да су врата клизећа. Ушли смо унутра и питали за две одвојене собе, са кухињом, међутим човек је одмахну главом и рекао ”Here, only pillas”. Осврнули смо се по просторији, била је баш фенси сређена, са цветићима свуд около, удобним намештајем, масивним шанком… Нисмо имали појма шта значи пилас, али смо претпоставили да је неки спа, пилатес, нешто… ”Румс?” Каже човек изађемо па десно. Одемо ми десно, нађемо девојку и питамо је за румс, а она каже: “Yes, fillas, come in” и уведе нас у исту ону просторију из које смо изашли. Е тек нам тада није било јасно што она хоће да нам ували те неке пилас кад смо рекли румс. Тек кад нам је дала брошурицу, видесмо да они нама нуде вилас, за тричавих 450 долара по дану. Захвалили смо се, трудећи се да нам не испадну очи и изашли напоље. Пилас, пих!

Полако смо се догегали до куће, смремили децу за спавање и бацили се на посао. Како је мени данас било вруће напољу, остала сам унутра и укључила климу, а Влада је радио на тераси. Отворили смо завесу да можемо да се гледамо и причали скајпом. Не знају они коме су дали фри вајфај.