Beograd, 2013
Zapričala sam se. Nisam ni primetila kako je vreme proletelo. Površnim pogledom na telefon shvatila sam koliko je sati i izletela sam na ulicu. Obećala sam. Donela sam sastojke čak iz Zagreba, prehlađen je, pomoćiće mu.
Ulazim u auto, prolazim na žuto, nadam se da nema kamere. Levo, desno, levo, semafor. Digitalni sat na radiju pokazuje 21:55. Ulećem u zgradu, gužva je, a ja shvatam da nisam ponela novac. Prebiram po džepovima, torbi, pretincu za rukavice, piksli… nema dovoljno. Odlazim do obezbeđenja, molim ga da mi učini, kaže ne može ništa da uradi, da se obratim drugoj osobi. Odlazim do žene, hitno je, bitno je, ukratko objašnjavam situaciju, ljudi iza mene negoduju, ona pak ima razumevanja i kaže mi da ne brinem.