Imam tog komšiju koji i leti i zimi sa sinom prodaje knjige na ulici. Polovne, nove, pocepane, išvrljane, podvučene, očuvane, uprljane, dečje, davno zaboravljene, sveže izdate. Posle dvadesete kupljene knjige su me upamtili i tepaju mi kako sam im miljenica. Stariji komšija mi daje veći popust i uvek komenatariše kako sigurno dolazim zbog njegovog sina, a sin uvek pokušava da izvuče koji dinar više i proda po ceni većoj od tatine.
Kad smo se doselili pre godinu dana, imala sam ritual šetnje sa Evanom. Obučem ga, ušuškam u kolica, nasečem kruške i jabuke i idemo u istraživanje Zemuna. Ali prva stanica nam je klupica pored koje oni prodaju knjige.
U tom periodu smo napravili našu omiljenu policu za knjige. Iako smo imali već dosta knjiga, uvek je bilo mesta za još, te je ovo bila savršena prilika i za popunjavanje police i za istraživanje nekih novih autora.
Knjige i Zara u džungli