Archives

Bali, Beba, Evan, Putovanja

Дан 19 и 20 – Сасвим обични дани

March 9, 2012

Опет ћу искористити кишу као изговор да напишем двоброј. Заправо киша није ни падала, али ћемо се правити да јесте, јер ако не напишем сада двоброј, наставићу да пишем блог и кад се вратимо кући, а то је тешко оствариво јер ћу пола ствари до тада заборавити.

Ња

Ња

Дакле, киша је падала тог дана, лила је као из кабла. Купали смо се у базену, играли кофицама, јели јапанску клопу за ручак и посебне, ексклузивне јапанске јегуље, шетали се увече поред мора и одмарали.

Рудолф и Лиам

Рудолф и Лиам

Вувувуву

Вувувуву

Све играчке на броју

Све играчке на броју

Јапанске јегуље

Јапанске јегуље

Кажи ААА

Кажи ААА

Гекончић

Гекончић

Једно обично вече поред мора

Једно обично вече поред мора

Немања цар, краљ, првак у скоку у даљ

Немања цар, краљ, првак у скоку у даљ

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 18 – Птичице селице

March 8, 2012

Освануо је нови дан, као створен за нову селидбу. Одлука да остајемо и даље ту где смо је пала након што смо погледали једну вилу у близини тако да смо узели кључеве од новог апартмана који је у истом хотелу али тик до базена.

Вила коју смо обишли је иначе божанствена – http://www.airbnb.com/rooms/161855. Пространа је, намештај је диван, одлично озвчење унутра и напољу, пројектор за филмове, базен, свака соба има огроман кревет и своје купатило са кадом у поду и туш кабином под ведрим небом са белим, глатким каменчићима по поду. Између две спаваће собе је дневна соба која је на отвореном где лепо пирка ветрић и где је дивно проводити време. Међутим, Лиам је покушао да им раздрнда дрвене фигурице које су стајале напољу, отворио је стаклене свећњаке и дувао у свећице и покушао да ускочи у базен и то све у року од два минута. Такође смо видели пар комараца што је био знак да ће их увече бити још више, па смо тешка срца ипак морали да одустанемо од виле. Вила је као створена за одрасло друштво, али не за породице са децом. Мада је власник рекао да планирају сређивање јер и сами имају двоје мале деце.

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 16 и 17 – Путујући дан

March 6, 2012

Користим данашњи дан да спојим два дана у један дан са претходним даном и данашњим даном у један дан данашњи и јучерашњи дан са данас. То чиним зато што је претходни дан од данашњег дана био кишни дан који смо углавном провели код куће што је пријало и бебама и нама. Узели смо неке дивидијеве из библиотеке поред рецепције са намером да гледамо неки филм кад деца заспу, али авај, свако је морао ”само још ово” да уради на свом рачунару, а кад је све било готово, сат је показивао 2 после поноћи.

Наредног јутра смо одлучили да изнајмимо ауто и мало се провозамо и проверимо те фантастичне плаже. Први стоп нам је била позната Нуса Дуа, цела обала и плажа попуњена хотелима са 5 звездица.

Уредно подшишана травица

Уредно подшишана травица

Како је била недеља, било је доста и домаћих људи који су делили један мали део плаже који није под крилом фенси хотела.

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 15 – Филмски дан

March 3, 2012

Дивно је било спавање у новој кућици, чак толико дивно да смо Еван и ја преспавали доручак који је, по причи мојих укућана био ф е н о м е н а л а н. ”Али имају и свој eggs station”.

Док су ми све то лепо описали и средили утиске са доручка, већ је дошла следећа тура за дечији спавањац и ја сам добила прилику да се напокон окупам у мору. Чим су деца заспала, кум(а) и ја смо трком улетели у слани бућкуриш и мало се играли, пливали, гњурали, испробавали салинитет воде. Кад смо све то одрадили са морем, онда смо се преселили у базен па све ту поновили. А онда, као врхунац приче, успела сам и да легнем на ЛЕЖАЉКУ и дремам на сунцу чак 5 минута. То је невероватан луксуз и ја сам захвална својој породици, пријатељима, месецу, венери и целом свемиру 😀 Од кад имамо децу, са сетом гледам те људе који ноншалантно леже у удобним лежаљкама и читају књиге, као да немају двоје мале деце од којих једно ради на дурасел батерије. А иначе уопште не волим излежавања по сунцу – то је досадно, неинспиративно и крајње непотребно. Е па пријала ми је та досада 🙂

Bali, Evan, Putovanja

Дан 14 – Нова лука

March 2, 2012

Данас смо се само паковали, селили и распакивали и проводили време у нашем новом дому.

Мало је падала кишица, ми смо клопали неке фламбиране ананасе који нису били никакви, шетали поред мора, носили ствари на прање и увече слушали локалне ”шпанске” серије. Један обичан, градско-модеран дан.

”Подешавање” интернета

”Подешавање” интернета

Неко ми је ставио бебу на кревет

Неко ми је ставио бебу на кревет

Веееелико огледало

Веееелико огледало

Дневна соба

Дневна соба

Кујна

Кујна

Двориштанце

Двориштанце

Дође нам да укључимо климе и седимо у кући, толико нам је лепо у новом дому. 😀
Једина лоша вест је та да је овај смештај празан укупно 4 дана, тако да у понедељак, јово-наново, идемо негде другде. Постали смо врхунски уметници паковања 🙂

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 13 – Без доброг наслова

March 1, 2012

Данас смо већи део дана провели у покрету. Претходно вече смо питали неког лика да нам нађе вилу, а он рекао да ће се распитати и јавити се сутра. Кад смо завршили доручак, дали су нам поруку да нас је звао па смо се чули и договорили да око 4 одемо и погледамо тај неки апартман. Лиам и ја смо се пресвукли у купаће и отишли до плаже. Лиам је затрпавао своје ноге песком, док су мене у плићаку грицкале неке чудне, беле бубокрабице. После смо отишли до базена и мало седели на барским столицама у води, прскали се, потапали, израњали, брботали и проводили сами време заједно, као раније кад је он имао маму само за себе.

Лепо су нам средили собу данас

Лепо су нам средили собу данас

Вежбају на стомаку :D

Вежбају на стомаку 😀

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 12 – Цветни дан за шишање

February 29, 2012

Од како смо дошли, нисмо баш имали времена за самостално купање у мору, те сам ја одлучила да се то јутро пробудим у 6:30 и мало прошетам са мојим новим дечком Марком, а након тога се потопим и запливам заједно са мојим дредовима.

Пецарош

Пецарош

Јутро је било прекрасно, није било још увек вруће, а сунце је почело да израња из мора. Људи су унајвеће џогирали, шетали, возили бајс поред мора – сви они преко 50 година. Они млађу спавају неких 20ак километара од овог места, тамо где су журке, музика, сурфери, сурферке и лудило целе ноћи.

Ко каже да је влажно?

Ко каже да је влажно?

План'н'н

План’н’н

Цимерићи ће знати како се ови силни цветови зову :)

Цимерићи ће знати како се ови силни цветови зову 🙂

Добро, знам и ја да је то локвањ

Добро, знам и ја да је то локвањ

Леп цвет са окамењеном тетом

Леп цвет са окамењеном тетом

Још један леп цвет

Још један леп цвет

Омиљена боја - шарена

Омиљена боја – шарена

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 11 – Дан за ленствовање

February 28, 2012

Данас смо се усудили да одемо и на другу страну плаже.

Сви у тону

Сви у тону

Интересантно :)

Интересантно 🙂

Прво смо клопали у тајландском ресторану поред пута и одлучили да то дефинитивно мора да нам буде нека од следећих дестинација искључиво због клопе. Волим кокос у храни, мњам.

Чорбица од печурака са кокосом

Чорбица од печурака са кокосом

А и храну у кокосу.

Кари у кокосу

Кари у кокосу

А након тога смо пуних стомака ноншалантно прошпартали Хајатом и изашли на плажу. Изгледа велелепно и раскошно, али су цене јако високе. Примера ради, обичан цеђени/блендирани сок од ананаса у обичном ресторанчићу порет пута кошта до 100 динара. У мало бољем на плажи је 200, а у Хајату 500. А ананас је овде смешно јефтин. Беспотребно набуџене цене само да би Парис Хајат била обучена по последњем крику моде. 😀

Плажа код Хајата

Плажа код Хајата

Зврк

Зврк

Морнар Попај са мајицом боје спанаћа

Морнар Попај са мајицом боје спанаћа

Bali, Liam, Putovanja

Дан 10 – Србидан

February 27, 2012

Данас је јубиларни, десети дан од како смо напустили мајчицу земљу, па је некако ред био да га прославимо тако што ћемо се дружити са нашим људима.

Има нас гомила :)

Има нас гомила 🙂

Након стандардних, преподневних ствари, око 3 се налазимо са Александром, а потом и са Нелом. Ћаскамо на течном српском језику, уживамо у хладовини, али се у купамо у мору.

Мооореее

Мооореее

Дечак ван сенке

Дечак ван сенке

Данас је била недеља, а то је дан када сви домаћи људи изађу на плажу.

Пуна плажа

Пуна плажа

Море је било изненађујуће високо, те је купање и било могуће. Кад смо сели у фићка, нисмо понели купаће и пешкире јер нисмо знали да је таква ситуација на плажи, па смо се Лиам и ја купали као локални – ја обучена у сукњи и мајици, а он го, као од мајке рођен :).

Чупа јој седе власи

Чупа јој седе власи

Bali, Evan, Liam, Putovanja

Дан 9 – Дан када смо само јели

February 26, 2012

Не знам како то код други људи функционише, али ми редовно негде јуримо, журимо и никада ништа не стигнемо. Тако је некако било и данас, мада јесмо свашта успели да одрадимо. У ствари не стижемо ништа да урадимо зато што постављамо нереалне циљеве и наравно, мислимо да је километар краћи но што јесте, а дан дужи (поготово кад устанемо у 10).

У сваком случају, управо сам рекла кад смо устали и могу да кажем да су нас сироти људи звали да нас питају да ли ћемо да доручкујемо јер је крај доручку био пре 15мин, а онда смо отечени од спавања јурили пржена јаја по тањиру и сипали со на тост као за текилу. Како је било паклено вруће, ја сам се са Еваном вратила кући да наставимо да дремамо, а Влада са Лиамом отишао да пробају да уђу у тај сташни базен. Како су ми касније препричали, прво су се мало прскали, па силазили степеник по степеник и онда је Лиам схватио шта је то и одушевљено прскао седећи на степеници од базена.