Данас је јубиларни, десети дан од како смо напустили мајчицу земљу, па је некако ред био да га прославимо тако што ћемо се дружити са нашим људима.
Има нас гомила 🙂
Након стандардних, преподневних ствари, око 3 се налазимо са Александром, а потом и са Нелом. Ћаскамо на течном српском језику, уживамо у хладовини, али се у купамо у мору.
Мооореее
Дечак ван сенке
Данас је била недеља, а то је дан када сви домаћи људи изађу на плажу.
Пуна плажа
Море је било изненађујуће високо, те је купање и било могуће. Кад смо сели у фићка, нисмо понели купаће и пешкире јер нисмо знали да је таква ситуација на плажи, па смо се Лиам и ја купали као локални – ја обучена у сукњи и мајици, а он го, као од мајке рођен :).
Чупа јој седе власи
Дивна је вода била, топла, бистра, мирна и баш смо се лепо играли и пливали и мало пили слану воду. А док смо се сушили, Лиам је открио столице које су у његовим очима сигурно изгледале као неке гигантске коцке које може да ређа једну на другу, једну поред друге, а може и још да се попне на њих.
Једна на другу
А може и једна поред друге
Након тога смо још мало ћаскали са другарицама, дружили се и очас посла је пао мрак и већ је било време за купањац и спавањац, тако да је овај читав дан лепо протекао у дружењу. Чича мича и готова прича.
