Пробудили смо се око 9 улепљени и знојави, јер тако је то овде, у Азији :). Влажност чини своје и ако вентилатор или клима не раде, тело покушава да регулише сопствену температуру. Имамо и климу и вентилатор, али би се онда смрзли или доживели шок када изађемо из собе, тако да је улепљено сасвим у реду.
Срећа имамо базен па не морамо да смрдимо
Бућпурућ
Вилу делимо са нашим кумом, кога сам већ споменула раније, и са његовим пријатељем Марком из Сингапура. Чисто информативно, вила има три спаваће собе, њих двојица по једну и ми једну. Наша излази директ на базен. У цену је укључена девојка која долази свако јутро да нам спрема доручак (са нашим намирницама које смо купили у супермаркету) и да очисти, ориба и пребрише све што смо ми запрасили. Свака соба има климу и вентилатор (хм, то сам већ рекла), имамо сраунд систем и гомилу дувдија са филмовима, гомилу цртаћа, чак и столицу за Лиама и креветац за обојицу (иако само Лиам спава у свом кревету).
Мозгалица 🙂
Заиста је све прелепо, сређено, чисто, миришљаво… да човек пожели само у вили да седи. И оно што је најинтересантније је то да нас свака соба кошта 30 јура. Дакле, 100еур дневно, али кад се подели на собе или особе, буде баш повољно. Једина мана су све те дивне статуе, вазе, цвеће и кожни намештај који као да чека да буде преврнут, гурнут, упишкан, исповраћан од стране нашег малог вртигуза (за сада само један представља опасност). И није нам јасна она мртва крава пострта на сред собе и јамболија по намештају. На 30 степени, крзнени прекривач за софу?!? Надам се да имају неко логично објашњење за то (било на распродаји?). Ви који планирате без деце да дођете, све је кул. Једино вам треба ауто за истраживање јер је ово мало царство у сред пиринчаног поља. До плаже има пар хиљада корака.
Након доручка и покушаја повраћања по софи (наши другари су купили онај бели, бели, најбељи тост од ког се направи жвака после пар мљацкања па се дечку заглавило негде после грла), шеткамо мало по стану, гледамо цртаће и још се освешћујемо и навикавамо на амбијент. Шта све имамо на располагању, где шта стоји, како се управља овим, оним…
Јутарњи цртаћи
Цимери су нам на неком састанку те смо сами. Тек што смо све открили, долази време за поподневно спавање и ми се сви групно повукосмо у наше одаје и одремасмо једно 3, 4 сата (зато сам ја сада, у 1 и даље будна 🙂 ).
Таман кад смо устали и спремили се за шетњу, долазе цимери. Питају се како ћемо да шетамо, где ћемо, да ли смо сигурни да ћемо моћи да се вратимо, изгубићемо се… Уверавамо их да не брину.
Све је у детаљима
Истражујемо малене уличице, јављамо се пролазницима, гледамо куће, виле, страћаре, пиринчана поља и схватамо колико је овде све ипак другачије од Шри Ланке. Људи су културнији, нема оног ”верагоин, верфром, вацјорнејм”. Сви се сасвим нормално јаве, насмеју се бебицама и наставе својим путем. Као да су видели белце раније у животу. Савршено.
Киши се киша
Наши мали путници
Сви возе нове аутомобиле. Жене возе аутомобиле и моторе што није случај у ШЛ.
Жбун у пуној брзини
Нико те не вуче за рукав и покушава да прода нешто. Чак и на аеродрому, питају те да ли ти треба такси, кажеш не, они се насмеју, кажу океј, окрену се и оду. Заиста невероватно.
Бонсаићи
Видимо ресторан и одлучујемо да је време за клопу. Дају нам јеловник, написано све на латиници, изгледа разумљиво, али кад мало боље загледамо, све неке чудне речи. Нисмо урадили домаћи и понели мини речник, па малтретирам дечка да ми преводи реч по реч. Барем следећи неће имати такав проблем сад кад знамо шта која реч значи. Наручујемо рибу и лигањце и добијамо наручено само мало мању порцију него што смо ми очекивали.
Наш први балежански оброк
Босоноги
Нисмо се баш најели и одлучујемо да позовемо кума да дође по нас и одвезе нас на плажу. Међутим он само долази по нас, води нас кући да узмемо ствари и оставља нас да идемо сами у истраживање јер има посла. И ми тако опет улазимо у ауто у крећем да се возимо негде, по осећају са идејом да изађемо на плажу. Нећу пуно писати о томе, само ћу рећи да нас је осећај издао и да смо плажу једино видели на постерима у супермаркету где смо свратили у повратку да купимо неки нормалан хлеб, поврће и остале џиџабиџе за доручак.
Балежани нуде крекере Боговима
Стигли кући, окупали и успавали бебе и јели чудно воће: рамбутан, мангостан, змајево воће (dragon fruit) и ”досадну” лубеницу.
Мангостaн (mangosteen)
Успут слушамо неке психоделичне петлове који се активирају негде пре поноћи и крену колективно да кукувичу. Гарант су их довели из неке друге временске зоне, а они се никад нису прилагодили.
А сад мe извините, идем по купаћи, па у базен на ноћно купање 😀
