Размиљшала сам данас шта бих могла да пишем јер нам је дан био баш леп, миран и тотално неузбудљив, па реко’ да упоредим Шри Ланку са Балијем јер видим да вас то баш интересује :).
Овде смо тек пар дана, те не могу засигурно да тврдим да су ствари које будем набрајала истините, али је то неко моје прво запажање.
Обе су острвске и мале земље, јасно, те у обема земљама некако имате так близак осећај са становништвом, повезаност. Све је мирније, сталоженије и јасније него негде у некој Индији рецимо. Зато су такве дестинације и створене за путовања са децом. Увидели смо да је заиста истина да људи са Балија обожавају децу. Иако смо тек други дан данас били на плажи, оба пута су нам девојке из кафића/ресторана узеле Евана кад је почео да кењка и носиле га, певале му, засмејавале га и играле се са њим, а ми на миру јели (колико је то могуће са Лиамом који покушава да се попне на сто и направи кулу од сланика, биберника, флашице са чили сосом и флашице са водом.
Опасан младић
Овако то отприлике изгледа
Поменула сам већ те фамозне (ауто)путеве који су се налазили између нас и плаже.
Баш као у игрици
Како је кум Андре дошао дан пре нас на Бали и инсистирао да изнајми кола и дође по нас, тако смо се ми концентрисали на друге ствари, а не на гледање мапе, те смо погрешно претпоставили да овде исто постоји само један, главни пут, који иде дуж обале и спаја сва већа места. Истина је наравно другачија и постоји гомила великих и мањих путева који се пружају свуда по острву. Наравоученије – не дозволити куму да изнајми ауто и дође по нас :).
О томе смо баш и данас причали, како је у Шри Ланки све деловало узбудљивије и интересантније и како смо имали осећај да видимо заиста ту праву Шри Ланку од момента када слетимо. Прво уђемо у њихов јавни градски превоз и видимо сва та успавана лица људи који тек крећу на посао, онда на железничкој станици видимо Шри Ланку у малом, људе који живе на станици, бизнисмене који јуре на састанак, мајке са бебама у наручју, продавце локалног пецива, чаја и кафе, возаче аутобуса који вичући покушавају да намаме људе да изаберу баш њихов аутобус. Да не спомињем после авантуру у возу док се вентилатор изнад наших глава клати лево-десно, а нас запљускује талас који удара у стене тик поред пруге. Или док гледамо људе који перу веш, а и зубе испред кућа, гледају у воз који пролази поред њих и машу.
Овде је било све сређено за нас, само су нас дочекали, спаковали у ауто и истоварили на дестинацији. Крајње досадно и неузбудљиво, а и доприноси том неком осећају немоћи и несигурности јер не владате ситуацијом. Али је, наравно, све то примерено нашој путничкој структури тренутно. Док не добију своје прве ранчеве и вреће за спавање 😀
Што се тиче мора и плаже (сад могу да се хвалим, кад смо успели да се дочепамо песка :D), веома је другачије (ограђујем се – ово су моји први утисци из само једног места на обали које се зове Санур. Свесна сам да услови могу бити другачији на другим местима) од Шри Ланке у тој мери да нема толико таласа, вода је топлија и плима и осека су знатно изражене. Овде је могуће чак и пливати у води док је у Шри Ланки пливање увек изгледало као вожња ролер-костером. Оно што смо раније избегавали, сада нам добро дође, а то су разни ресторани и кафићи дуж обале, а поготово шеталиште дуго километар, два којим можемо лепо да гурамо колица и шетамо увече или ујутру док сви спавају.
Боја неба и воде је слична. Они који су замишљали тиркизно море и светло плаво небо, грдно су се преварили. Тога овде нема (за сада, а ни у ШЛ – тога има на Занзибару), али је зато све зелено пресатурисано. Све могуће зелене нијансе доминирају што је логично када погледамо количину падавина и овде и у ШЛ.
Споменула сам већ и да су људи на неки начин културнији и да делују модерно, али то је првенствено утицај западне културе на домаће становништво. Шри Ланка је 26 година била у рату са самом собом и тако пропустила прилику да буде омиљена туристичка дестинација људи са запада.
Данас смо ишли у потрагу за новим смештајем поред плаже и нашли баш то, мини бунгаловчић са терасицом испред и огромним двориштем који поред базена води ка мору. Сутра нас чека паковање и селидба тамо, а сада на спавање са нашим бебицама 🙂
Лиам бебац
Еван бебац
