Освануо је нови дан, као створен за нову селидбу. Одлука да остајемо и даље ту где смо је пала након што смо погледали једну вилу у близини тако да смо узели кључеве од новог апартмана који је у истом хотелу али тик до базена.
Вила коју смо обишли је иначе божанствена – http://www.airbnb.com/rooms/161855. Пространа је, намештај је диван, одлично озвчење унутра и напољу, пројектор за филмове, базен, свака соба има огроман кревет и своје купатило са кадом у поду и туш кабином под ведрим небом са белим, глатким каменчићима по поду. Између две спаваће собе је дневна соба која је на отвореном где лепо пирка ветрић и где је дивно проводити време. Међутим, Лиам је покушао да им раздрнда дрвене фигурице које су стајале напољу, отворио је стаклене свећњаке и дувао у свећице и покушао да ускочи у базен и то све у року од два минута. Такође смо видели пар комараца што је био знак да ће их увече бити још више, па смо тешка срца ипак морали да одустанемо од виле. Вила је као створена за одрасло друштво, али не за породице са децом. Мада је власник рекао да планирају сређивање јер и сами имају двоје мале деце.
Селидба је протекла у савршеном реду. Ја сам паковала, момци су носили, те ако мене питате, било је врло једноставно. Нови апартман нам је пространији од претходног, мало модернији, са вишим плафоном, фенси кадом и лавабоом и генерално модернијим намештајем.
Ново игралиште
Фенси купатило
Мада, мени се ипак више свидела претходна спаваћа соба јер је могла скроз да се замрачи, а и онај балдахин је баш доприносио утиску да спавамо у неком великом шатору.
И на овом кревету лежи нека беба
Кад ћеш већ једном да завршиш тај твој блог?
Али је позитивна страна та што нам је излаз из новог апартмана одмах до базена па је много лакше одлучити се и ускочити у воду што смо урадили чим смо разбацали ствари свуд по нашој новој гајби.
Из перспективе рибице, овог пута рибице која се зове Немања
Тешко је причати под водом
Лиамова зелена корњача је прави светски путник. Рођена је у Кини, некако је допремљена до Грчке, одaкле су је тетка и бака одвукле у Нови Сад, а затим за Београд где смо је ми запаковали у ранац, возали кроз Бугарску, Турску и убацили је у авион за Бали. И ево је сада, распакована, ужива и чистој хлорисаној води.
Уједињен са корњачом
Лиам је укротио корњачу
Не може да дохвати каменчиће
Данас је био и дан када је требало отићи по наш чист веш. Овде перионица веша има на сваком ћошку, али је тешко проценити где перу у машини, а где ручно. Заправо, у већини њих веш перу ручно што је јасно кад нам донесу беле мајице које су и даље исфлекане. Ову последњу перионицу су момци нашли у близини хотела и кажу да имају машину унутра и да је вероватно користе. Кило веша је 120 динара.
Веш који смо добили је мирисао веома лепо и јако. Очито су га додатно напрскали неким освеживачем са мирисом свеже опраног веша. Већина је била добро опрана сем пар тих Лиамових белих мајица које су и даље имале коју воћну флекицу по њима. Мада им је и то било опроштено кад сам видела како су сложили и склопили све ствари. Било ми је жао да узимам уопште ствари са гомилице, а било би тако лепо кад би имала једну балинежанку кући да ми овако лепо сређује и пакује суве ствари.
Ствари спаковане под конац
Мада, требала би ми и једна за чување деце. Изгледа да баш воле децу и имају искуства са њима. Већина успе да се и са Лиамом избори (читај: да га стигне, јер су на срећу мршкасте па могу брзо да трче). А ја сам се тотално размазила, те ако ми не узму Евана у ресторану док једем, остављам мањи бакшиш.
Свиђа ми се и како чисте собе. Врло су брзи, ефикасни, прецизни, педантни. Знају шта раде и чисте, није потребно цртати им и давати инструкције и што је најбитније, нечујни су и неприметни. Пар пута су чистили собе док су нам деца спавала.
Дневна
Лепши поглед на кујну
Једино ми се не свиђа како кувају. Клопа им није ништа посебно. Своди се, наравно, на пиринач или нудле са поврћем или рибом, пилетином, говедином. Користе доста тофуа у храни, али ми укус уопште не одговара. Имају интересантне комбинације поврћа са кикирики сосом али ништа од тих ствари не бих посебно издвојила. Данас смо први пут наручили клопу из правог, локалног варунга са ћошка. Било је врло повољно и укусно, али не тако добро да би појели све.
Али без обзира на не тако добру клопу, могла бих да живим овде. Помучила бих се мало, поготово у некој вили сличној оној са почетка текста. Са једном балинежанком која ми сортира веш, другом која ми чува децу, трећом која ми прави лабудове од пешкира на кревету, четвртом која иде у набавку, петом која чисти базен, шестом која спрема доручак, седмом која ми хекла дредове, осмом која ми чита мисли, деветом, десетом…
