Данас смо већи део дана провели у покрету. Претходно вече смо питали неког лика да нам нађе вилу, а он рекао да ће се распитати и јавити се сутра. Кад смо завршили доручак, дали су нам поруку да нас је звао па смо се чули и договорили да око 4 одемо и погледамо тај неки апартман. Лиам и ја смо се пресвукли у купаће и отишли до плаже. Лиам је затрпавао своје ноге песком, док су мене у плићаку грицкале неке чудне, беле бубокрабице. После смо отишли до базена и мало седели на барским столицама у води, прскали се, потапали, израњали, брботали и проводили сами време заједно, као раније кад је он имао маму само за себе.
Лепо су нам средили собу данас
Вежбају на стомаку 😀
Брзо је прошло време и већ нас је лик звао и рекао да нас чека испред хотела. На брзака смо се спаковали, понели Лиаму колица, бебу у носиљку и улетели у ауто. Апартмани су од садашњих бунгалова били удаљени 2, 3 километара, али је то и даље био исти град и иста плажа, чак је све изгледало некако живље – продавнице, људи, ресторани. Баја који издаје виле је био коректан лик, показао нам апартмане који нису били лоши, али нису вредели паре које је тражио и нисмо нешто били импресионирани. Поздравили смо се са ликом и бајом и замолили да нас оставе у главној улици, а ми ћемо плажом корак по корак назад до куће. Ходамо путићем до плаже и са десне стране видимо таблу за неки леп смештај. Улазимо унутра и питамо за две собе, они узимају кључ и воде нас до смештаја. То је ушушкана кућица са клупицама испред, улази се у дневну собу опремљену финим намештајем која је спојена са кухињом, а са десне и леве стране по једна спаваћа соба. Истог момента смо се заљубили у цео станчић и одлучили да ћемо га резервисати одмах за сутра. Лиаму се јако допао базен да смо га једва одвукли од лоптица које је бацао. Плаћамо депозит и шетамо плажом назад ка смештају. Како сам ја носила Евана у носиљци, данас немамо ни једну једину фотографију осим дотичног господина 😀 Њега сам морала некако да уфоткам, макар зубима држала фотоапарат 🙂
Богат човек
Лепо смо прошетали, ставили куму Немањи чоколадицу на јастук да кад дође у 3 ујутру може да се заслади и отишли на спавање без паковања. То ћемо сутра… има времена 😀
