Данас је јубиларни, десети дан од како смо напустили мајчицу земљу, па је некако ред био да га прославимо тако што ћемо се дружити са нашим људима.
Након стандардних, преподневних ствари, око 3 се налазимо са Александром, а потом и са Нелом. Ћаскамо на течном српском језику, уживамо у хладовини, али се у купамо у мору.
Данас је била недеља, а то је дан када сви домаћи људи изађу на плажу.
Море је било изненађујуће високо, те је купање и било могуће. Кад смо сели у фићка, нисмо понели купаће и пешкире јер нисмо знали да је таква ситуација на плажи, па смо се Лиам и ја купали као локални – ја обучена у сукњи и мајици, а он го, као од мајке рођен :).
Дивна је вода била, топла, бистра, мирна и баш смо се лепо играли и пливали и мало пили слану воду. А док смо се сушили, Лиам је открио столице које су у његовим очима сигурно изгледале као неке гигантске коцке које може да ређа једну на другу, једну поред друге, а може и још да се попне на њих.
Након тога смо још мало ћаскали са другарицама, дружили се и очас посла је пао мрак и већ је било време за купањац и спавањац, тако да је овај читав дан лепо протекао у дружењу. Чича мича и готова прича.