Игла и конац

Сингер другарицу сам добила за рођендан, а само пар месеци пре него што ће се Лиам родити. Тако је она завршила у орману и седела и чамила чекајући да дође моменат да је први пут испробам. Имали смо једном покушај да сашијемо јастучнице, међутим није добро прошао. Било је све то исувише интересантно мини укућанину :).

 

 

 

 

 

Други покушај је био тик пред наш пут за Бали (фебруар 2012) јер сам одлучила да ће бити најбоље да сашијем себи хаљине него да тражим баш онакве какве бих ја желела.
Наравно, мени је све то изгледало веома једноставно, иако нисам у животу ни једну ствар сашила на машини. Купила сам материјал и једно вече, док су момци спавали, га онако одокативно исекла, сложила и решила да га спојим.

Пар пута сам поломила иглу, неколико пута ми је пукао конац, али сам била упорна и истрајна и на крају успела некако да спојим предњу и задњу страну. А онда сам одлучила да направим и дебеле траке преко рамена (не знам да ли се каже братела или бретела, овако је лакше :D).
На крају, кад сам хаљину пробала, била је ужа и краћа него што сам планирала, али сам била решена да је понесем и макар једном обучем.

Наравно, изабрала сам материјал који апсолутно није био подесан за подручје које смо одабрали као наше зимско летовалиште. Тамо је влага јако велика и ако не носите неки прозиран памук, вероватноћа да ћете се знојити у било којој одећи је велика. Моја хаљина, ем што је била припијена уз тело, ем што је била од најгоре синтетике (нисам могла да одолим дезену), те сам се ја једва увукла у њу само за овај фотосешн који сада премијерно приказујем :).

Дакле, ако неко жели да ме ангажује за неки узбудљив кројачки пројекат, нека то уради сада јер ћу имати времена тек негде 2018. године, а ако пак неко жели да ме ангажује као модела, нек то збори одмах да обријем бркове на време.

* А хвала иде Влади за фотке и стрпљење на фотосешну :*
* Још једно хвала иде Ивани и Оливеру на убрзаном кројачком курсу и друштву у куповини материјала 🙂